36. sLOVEnija – SNEŽNIK

14. o3. 2010.    Danas mi je sretan dan, idem u sLOVEniju! Robi, Gordana i ja idemo sa Rovinježima na Snežnik. Na Okretima čekamo bus. Sunce je svojim prvim jutarnjim zrakama najavilo prekrasan dan. Danas neidem s Rovinježima s kojima sam bila na par izleta. Ovi s kojima danas idem su “ozloglašeni” planinari! Čula sam razne priče o njima…najčešće ih svrstavaju u alkose, divljake, nenormalne…Poredni Rovinježi kojima su sve štupidece bitnije od planinarenja! Hm hm…kako neki ljudi vole etiketirati druge…a da za promjenu uzmu metlu i počiste svoju kortu!

Stigao nam je bus…hvala Bogu da konačno upoznam te “zvijeri”! Zamisli iznenađenja….u busu vidim desetak ljudi…možda zvijerke vrebaju ispod sjedala, haha…ma šalim se, naravno! Svako planinarsko društvo se razlikuje jedno od drugih, ali je svima isti cilj…planinariti i dobro se zabaviti! Planinarenje je svima isto, a zabava je nekima jedno a nekima nešto drugo. Svatko bi trebao sebi odabrati društvo koje mu odgovara i da one druge pusti na miru. Ako netko ne voli jesti neku hranu to nije razlog da pljuje po njoj!

I tako, mi poredni i ozloglašeni ( i ja sam takva jer sam s njima) putujemo u Deželu da se nauživamo snijega na Snežniku….mislim na one koji prežive do tamo…jer u međuvremenu ćemo se opijati, izdrogirati, neke ćemo poubijati i napraviti roštilj na prvoj OMV stanici!

Putujemo do Sviščaka, vadimo stvari iz busa i odlazimo do pl. doma, a zatim počinjemo hodati prema vrhu. Robi i Gordana su zbrisali s ostalima u petoj brzini. Meni se nikad ne žuri i hodam za njima svojim tempom….uživam u krajoliku…snijeg se blista na jutarnjem suncu…slušam kako škripi snijeg pod mojim koracima….predivno je tu! Bila sam tu prošle godine u kolovozu, ali sada je sve prekriveno snijegom i sve izgleda svijetlije, blistavije, bajkovito!

Uskoro ne vidim nikog iz moje bande. Aha, čujem neke Istrijane tamo u daljini…to su sigurno moji banditi! Požurim za njima…oni skreću u prvom zavoju i vraćaju se u dolinu. Pomislim da su možda nešto zaboravili pa se vraćaju nazad…skoro sam ih sustigla kad skužim da su to neki drugi Istrijani, haha…počasni krug po dolini pa opet počnem iz početka…haha to mi je Mile Tarot rekao da moram napraviti par krugova po dolini pa se tek onda mogu početi penjati na Snežnik, haha!

Ma nema tu problema, oznake se ne vide zbog snijega, ali samo hodam po tragovima i nema beda. Uostalom tu se nemožeš izgubiti pa baš kad bi to i želio, jer ima dosta ljudi…neki se penju, a neki silaze.Puno se njih spušta na skijama…kako uživaju!

Prije nego što sam izašla iz šume nabasala sam na Sandija i još jednog bandita. Nastavila sam dalje i uskoro sam izašla na čistinu…ajme meni kako je tu nebo plavo…a snijeg blješti, a sunce grije…ajme ljepote! Skroz na vrhu vidim pl. dom…kao malena kockica. Kad sam tu bila prošle godine, sve je bilo obavijeno maglom i ništa se nije vidjelo.Puhao je neki hladan vjetar i skoro smo se smrznuli…a bilo je ljeto. A sada, snijeg, sunce…prekrasan dan!

Ranac mi je težak jer nosim neke “dvotonske” dereze. Pitam se za koga vraga nosim ta želiza kad ih sama ionako nebi znala namjestiti! Malo fotografiram, pa opet hodam…tu  ima dosta planinara…Slovenaca, Talijana, Hrvata i nešto nas bandita!

Na ovom dijelu Snežnika rastu niski borovi, klekovina…oni su sada prekriveni snijegom i poneka grana viri iz snijega…zanimljivo…hodam po klekovini!

Vidik je sve ljepši…vide se sva okolna brda i planine. Razmišljam koliko mi još treba do vrha…pl. dom izgleda svakim mojim korakom sve veći…dobro je..približavam mu se. Tu je jutros sigurno bilo sve smrznuto ali je sunce malo smekšalo led…a i planinari su dobro izorali i izbrazdali snijeg. Strmi uspon do doma je malo smrznut ali nema veze…stižem ja gore i što vidim…prekrasan pas, haski! I zadnji put me dočekao jedan prekrasan pas! Popnem se na sam vrh…ajme koja ljepota, na sve strane predivan pogled! Odlazim u dom…vidi banda se već grije! Naručim si čaj i kavu, popijem sve i odoh ja pušiti vani!

Vani su još neki moji banditi. Tri “Labinjana” koja sam bila srela na Koritima i Poklonu su isto članovi moje bande! Vratim se još malo u dom, a zatim odlazimo nazad. Pitam Robija kako da si namjestim dereze, a on, bandit dvostruki, kaže da šta ću to stavljati kad se to teško namještava…thanks Robi što si mi nabavio neupotrebljive dereze!

Spuštamo se dole, u početku smo još skoro svi na okupu, a onda se razdvajamo. U ovoj bandi je najljepše što ti nitko ne komandira…sama sam sebi vodič…mogu hodati kako me volja i di me volja…nitko me ne požuruje niti mi broji ure…živjela sloboda! Hodam prema šumi…nikog živog nema ni ispred ni iza mene…čuju se samo moji koraci…i snijeg šta povremeno padne sa neke grane. Vidim neke tragove i fotografiram ih….u susret mi dolazi neki lik i pita me šta slikam. Tragove srne, odgovorim mu …on se zagleda u tragove i kaže mi da sam u pravu i crta u snijegu tragove nekih životinja…i odjednom puknemo od smijeha istovremeno jer smo skužili psa…ono su bili tragovi psa! Hudič me pozdravi i odlazimo svaki svojim putem.

Stigla sam do jedne oznake na kojoj piše da  do doma u Svščakima treba pola sata…haha…ako piše pola sata to u prijevodu znači jedan sat! Ajd koračaj i uživaj dalje! Čini mi se da dugo već hodam sama bez igdje ikog…super mi je…ja sam inače vuk samotnjak u horoskopu! Oooo vidim tamo dole naselje…jedan lik hoda tamo ispred mene…sigurno ide u dolinu, pa ga nesmijem izgubiti…on skrene desno i ja za njim…opa nestao mi je…aha tu je, ide prema jednoj kući, skida ranac…aha on živi tu. Nastavljam dalje i stižem okolo naokolo do doma…banda je na okupu, izdajice roda svoga ispijaju Laško! Pitam Robija zašto sam ja danas nosila te “fucking” dereze u rancu do vrha i nazad….rekao je da je to bio test da mu drugi put nosim pive! Hmhm Robi će prvi završiti na roštilju!

A sada da vidim da li sam upamtila imena banditosa: Edi, Stella, Robi, Gordana, Sandi, Alen, Emil, Berto, Rosso, Klaudija, Ivanka, Srećko…netko mi fali…13 nas je bilo…aha ja sam trinaesta…naravno koji bi drugi broj dobila!

Meni je danas bilo preeeedooobrooo na Snežniku!

sLOVEnija nasvidanje!

7 misli o “36. sLOVEnija – SNEŽNIK”

  1. Divno te pratiti, antares, kako uživaš u blagodetima planina, snijega, zdravog i spokojnog okruženja, što svakako liječi i tijelo i dušu.
    Još malo pa ćeš nam ponuditi slike probuđene prirode u punom cvatu i rastu, to će tek biti prava čarolija.

  2. @antares, htjela sam vas iznenaditi i poslati slike s planine Orjen u Crnoj Gori. Naime, tamo je Planinarsko društvo Dubrovnik organiziralo izlet . Na žalost, nisam mogla poći, pa mi je iznenađenje za vas propalo.
    Ipak, vi ste me motivirali na taj pothvat, još sam mislila ići i s djecom.
    Kao alternativu, penjali smo se na Veliku Petku u samom Dubrovniku i brali kuke i šparoge. I to je bilo lijepo 🙂

  3. Ne znam im drugi naziv. Slične su šparogama, ali savijenije i imaju srcoliki mali listić. One rastu na vlažnijem mjestu od šparoga. Po okusu su gorče. Kad ih budem brala sljedeći put, uslikat ću.

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s