13. Medveđak i Kobiljak

27. 09. 2009.     Danas idemo u lov na medvjede i kobile, ha,ha…šalim se…to su mi bile prve asocijacije na imena Medveđak i Kobiljak. Rano ujutro krećemo iz Pule, vodi nas Zlatko. Marina je tu, ali di je Gordana? Gordanu sam upoznala nedavno, jučer mi je poslala SMS da ide i ona sa nama…ali ja nju ne vidim u busu. Kad idemo prema Gorskom Kotaru, obično se zaustavimo na Vratima Jadrana…coffee  time!

Čini mi se da smo brzo stigli do mjesta odakle ćemo početi hodatii na Medveđak. Vrijeme nam je lijepo. A i Gordana je tu, nisam je prepoznala u busu. Hodamo puteljkom koji nas vodi u šumu… sunce se probija kroz granje… dišem duboko, punim se jutarnjom energijom… mirisima, bojama, zrakama sunca koje me povremeno dodiruju…hodam i slušam svoje korake…Koliko koraka napravi čovjek u svom životu? Bezbroj!

Približavamo se vrhu. Ovaj dio je stjenovit, šuma prestaje i sada se moramo penjati po stijenama…super…volim stijene…sretna sam što smo izašli iz šume…volim kad je nebo iznad mene. Tu je malo prohladno, puše bura, ali ovaj doživljaj hodanja po stijenama me oduševljava…stijene se bijele i uzdižu se prema nebeskom plavetnilu. Još malo i evo nas na vrhu. Prvo malo slikam, onda sjednem na stijenu i jedem jabuku. Vidik je predivan…vidim more…vidim druge planine…sada sam bliže nebu…sada sam bliže Tebi.

Počinjemo se spuštati…opet šuma! Zlatko kaže da ćemo se razdvojiti u dvije grupe. Jedni se vraćaju u selo Lič, a drugi odlaze na Kobiljak. OK, ajmo osvijiti Kobiljak! Toplo je, a hodanje me još više zagrijava…kako mi prija voda…taj čaroban eliksir bez boje, mirisa i okusa, daje mi snagu da koračam dalje. Hodamo već dosta dugo…gornji dio Kobiljaka je dosta stjenovit i netko mi kaže da u tim stijenama ima zmija…nema veze…ja njih neću dirati, pa neće ni one mene. Vrh Kobiljaka je stjenovit, uspinjemo se na njega. I evo mene na Kobiljaku…bravo ja…danas sam osvojila dva vrha! Uživam u pogledu na dolinu, netko mi pokazuje mjesto Lič, tamo ćemo ići kad se spustimo. Gledam okolna brda, gledam nebo…

Spuštamo se u dolinu i iz mjesta Lič busom odlazimo u Fužine. Tamo ćemo ostati sat i po, neki odlaze na ručak, a Marina i ja idemo na kavu…

Na povratku kući, Zlatko nam priča svoje doživljaje sa planinarenja. On se penjao po planinama po čitavom svijetu…svaka čast Zlatko!

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s